Nove tehnologije i održiva poljoprivreda: mogućnosti i izazovi

Nikolić Roljević, Svetlana and Paraušić, Vesna (2021) Nove tehnologije i održiva poljoprivreda: mogućnosti i izazovi. In: Primena novih tehnologija u cilju pametnog upravljanja procesom gajenja povrća u zaštićenom prostoru. Institut za ekonomiku poljoprivrede, Beograd, pp. 3-25. ISBN 978-86-6269-100-2

Text Nikolić Roljević, Paraušić.pdf - Published Version Available under License Creative Commons Attribution Non-commercial No Derivatives. Download (452kB)

Abstract

Pitanje klimatskih promena i zaštita životne sredine dva su dominantna problema 21. veka, sa kojima se poljoprivreda ne može susresti ni suočiti bez primene novih tehnologija. Nove tehnologije imaju potencijal da štite i unapređuju prirodne resurse dok povećavaju produktivnost proizvodnje. Prednost novih tehnologija (senzori, dronovi, digitalne meteostanice) ogleda se u velikom broju preciznih podataka koji omogućavaju pravovremeno obavljanje poslova, kontrolisanu primenu inputa i prevenciju nastanka problema, što je od značaja za zaštitu životne sredine i rast efikasnosti proizvodnje. Osim ekonomske i ekološke konotacije, veoma je važna i socijalna dimenzija uvođenja novih tehnologija koja se ogleda u unapređenju kvaliteta života proizvođača i zaposlenih na gazdinstvu, unapređenju digitalne pismenosti i sticanja novih digitalnih veština, proizvodnji zdravstveno-bezbednih proizvoda, a samim tim jačanju veza i poverenja između lokalnih proizvođača i potrošača. Međutim, uvođenje novih i digitalnih tehnologija u ruralna područja može predstavljati i veliki izazov, prvenstveno zbog smanjivanja i starenja ruralnog stanovništva ne samo u Srbiji, već i u celom svetu, kao i zbog značajnih ekonomskih ulaganja. Iako proizvodnja povrća predstavlja najintenzivniju granu domaće poljoprivrede, ovaj sektor se godinama unazad suočava sa negativnim tendencijama. Statistički podaci ukazuju da se površine pod povrćem smanjuju po prosečnoj godišnjoj stopi od 4,1%, dok se obim proizvodnje smanjuje po prosečnoj stopi od 3,8% na godišnjem nivou. Negativne tendencije u sektoru povrtarstva odraz su nestabilne podrške i nepredviljive poljoprivredne politike, veoma slabog nivoa primene novih tehnologija, nedostatka novih znanja, kanala prodaje i tržišta. U tom smislu, uvođenje novih i pametnih tehnologija, u vidu digitalnog upravljanja i automatizacije procesa u značajnoj meri mogu doprineti unapređenju i konkurentnosti sektora proizvodnje povrća.

Actions (login required)

View Item